“To tell the truth is revolutionary” ― Antonio Gramsci

Za opštestvenata misla, za obrazovanieto i obrazovniot sistem

Učilišteto e istoriska institucija. Kako takva pretstavuva samo eden od istoriskite oblici na vospituvanje/edukacija i obrazuvanje na mladite. Samo eden. Učilišteto red se e edna represivna institucija i taa sekogaš mu odgovara na vladejačkiot poredok, odnosno e sredstvo na vladejačkata klasa za sozdavanje, ne na revolucionerni, tuku na lojalni podanici i vo toj kontekst učilišteto ne sozdava kritička svest, tuku pozitivistička. Sozdava svest koja treba da gi prilagodi mladite kon postoečkiot svet, a so toa vo niv da ja ubie i želbata da sozdadat nov svet. So toa učilišteto se verificira kako represivna institucija.

Vtoro, što se odnesuva do reformite vo obrazovanieto, i temata koja dominira vo poslednite godini, a toa e digitalizacija na obrazovanieto (digitalna pismenost itn.) – tie se možni samo vo tehnološka (tehnička) smisla, a vo suštinska smisla ne se raboti za toa samo da se otvori novo učilište (ili digitalizira), tuku preku učilištata da se sozdade opštestvo na umni i slobodni lugje, kade što vospituvanjeto/edukacijata ke bide osnov za sê, a ne toa da se sproveduva samo niz institucionalna prizma. Poentata e vo toa deka mladite treba da bidat vospituvani/educirani za opštestvoto, so slobodarska, sozdavačka opštestvenost vo niv. Preku toa se razviva kaj niv vrodenata sozdavačka univerzalnost i istovremeno ušte od mali noze stanuvaat opštesveno angažirani lugje.

Treto, da ne postoi taa hierarhija, odnosno onie koi go obezbeduvaat prostorot za vospituvanje/educiranje, onie koi ja sozdavaat taa hierarhija na mokj vo obrazovniot sistem kade što decata se samo ‘receptori’, a pritoa za da dobie ocenka deteto mora da se vklopi i adaptira vo toj mehanizam, kade što lojalnosta e osnoven uslov da bi završilo učilišteto, a toa znači lojalnost na vladejačkiot poredok, koj e pak otelotvoren vo profesorite, odnosno vo celiot toj obrazoven sistem. I tuka može da se locira glavniot problem – koga obrazovanieto i vospitniot sistem se positovetuvaat so obrazovniot sistem. Učilišteto, kako što napomenav, e represivna institucija. I kako takva ne treba voopšto da postoi. Vsušnost, treba da postoi sloboden, obrazoven, i vospiten sistem koj ke se bazira edinstveno na čovekot kako umno i slobodno suštestvo.

Četvrto, učilišteto voopšto ne go potiknuva sozdavačkiot duh na čovekot. Učilišteto vo suština se sprotistavuva i presmetuva so sozdavačkoto vo čovekot. Denes sozdavačkoto se postavuva samo vo tehnološka smisla – kako produktivistički princip. Lugjeto koi rakovodat so obrazovniot sistem (i opštestvoto voopšto) go prilagoduvaat učilišteto vo odnos do tehnološkata civilizacija. So toa napolno se uništuva humanističkoto nasledstvo od tradicionalniot obrazoven sistem. Preku toj princip se ‘proizveduvaat’ tipovi na lugje prilagodlivi isklučivo na tehnološkite inovacii. Za humanizmot voopšto ne stanuva zbor. Toj e napolno otfrlen. Seto toa spagja vo kontekst na uništuvanje na takanarečenoto tradicionalno čovestvo, i sozdavanje na ‘noviot čovek’ – čovek (vo zborovite na Stephen Hawking) koj ke se natprevaruva so mašinite – odnosno čovek-kiborg.

I ovde mladite potpagjaat na predizvikot da bidat inteligentni, a ne umni. Zatoa sto inteligencijata rešava problemi, a umot se stremi kon vistini. Učilišteto so toa se trudi da gi spreči naporite na mladite lugje da dojdat do vistinata, a vistinata vo svojata suština ne znači samo sloboda, tuku opstanok. Zatoa denes koga zboruvame za učilište, morame da zboruvame vo kontekst na razvojot na kapitalizmot kako totalitaren poredok na uništuvanje. Vo toj kontekst učilišteto se pojavuva kako vospituvač/edukator na mladite tokmu za takov eden proces. Da stanat del od mehanizmot za uništuvanje na svetot, namesto da se sozdava slobodarska, egzistencijalna svest – koja ke ima za cel da se presmeta so kapitalizmot i sozdade eden nov svet kade ke se postavi eden racionalen odnos sprema prirodata i kade duhovnoto bogatsvo ke bide merilo za covečkoto bogatstvo.
Učilišteto stana samo del od toj mehanizam, zaedno so televizijata, internetot – zabavnata industrija voopšto. Učilišteto, vsušnost, stana del od uništuvanjeto na humanisticčkoto nasledstvo na čoveštvoto, i na humanističkoto nasledstvo na nacionalnata kultura. Celoto obrazovanie se bazira na taa tehnološka civilizacija, koja imeno spaga vo takanarečenata mundijalistička prikazna, a toa znači uništuvanje na nacionalniot identitet i uništuvanje na slobodarskoto dostoinstvo koe se bazira na postojanata/večnata borba na nacijata za opstanok.

Peto, vo procesot na sozdavanje na taa tehnološka civilizacija lugjeto (a osobeno pomladite) se dislociraat od zemniot život, taka što im se proektira futuristična prikazna za toa (proekcija za svetot) kako tie ke uživaat vo izobilie, pa dodeka ‘se odi na godišen odmor na drugi planeti, za ostanatoto na zemjava ke bide zadolžena tehnologijata, odnosno robotite. A uspesite i dostignuvanjata za dobližuvanje do takvata civilizacija se smetaat za progres. Ne, toa ne e progres, toa e progresizam, pri koj se doveduvaat do prašanje (samo) kvantitativnite kriteriumi, a ne estetskiot, slobodarskiot, egzistencijalniot moment – raboti koi bi morale da dominiraat imajki predvid so koja brzina planetata Zemja propagja.
Zatoa, ako nešto treba da se razviva kaj mladite, posebno kaj najmladite, toa e ekološkata svest, ama ne ekološka svest vo smisla ‘ne frlaj hartija vo kontenjerot so žolta boja’, tuku ekološka svest koja se presmetuva so poredokot koj go uništuva životot na planetava. Na primer, prekrasno bi bilo sekoe učilište da dobie možnost da ‘poseduva’ del od prirodata, kade mladite ke kreiraat ekološki mapi, а so toa značitelno ke ja rafiniraat celokupnata ekološka kultura i samosvest (duri i kaj postarite). So takvite možnosti mladite neposredno ke se dobližat do prirodata, ke počnat da gi cenat nejzinite blagodeti, ke ja cenat svojata zemja. Od momentalna gledna točka, mladite se maksimalno izvlečeni od toj opštestven kontekst. Nastojuvajki kon, i vo isto vreme prodolžuvajki ja takvata tendecija, site podocna završuvaat (diplomiraat) kako lojalni podanici na toj obrazoven sistem i gordo služat na aktuelniot poredok koj prodolžuva da ja degradira i uništuva humanističkata dimenzija na čovekot kako opštestveno odgovorno suštestvo. A ova se raboti koi možat da se napravat vo učilištata bez nikakvo dopolnitelno investiranje. Totalno besplatno.

Šesto, neverojatno e so kakva brzina se briše taa emancipatorska svest vo učilištata. Se poveke i poveke institucijata učilište tone vo toj komercijalen mehanizam i logika na profit. Učilišteto bukvalno gi osakatuva mladite kako sozdavački, umni i slobodarski suštestva, bidejki ne učestvuva veke vo sozdavanjeto na karakterot na tie mladi luge, koi pak baraat begstvo, begstvo vo bezbroj destruktivni povedenija (ovozmoženi blagodarenie na aktuelniot poredok) koi na krajot rezultiraat so različni opštestveno-patološki bolesti. Ne gi pottiknuvaat mladite da gi pronajdat svoite pravi vrednosti, zatoa što, dokolku bi bilo taka, togaš mladite ne bi bile vo postojano begstvo kon tie destruktivni povedenija. Ne bi imale potreba od tie raboti. Ednostavno bi se pronašle vo tie učilišta, so svoite drugari/ki, so nastavnicite. A nastavnicite pak, bi trebalo da bidat maksimalno fokusirani na niv, bidejki vo doba na maksimalen podem na internetot, kade i da se zavrtiš si target na manipulacija i otugjuvanje od realnosta. Toa bi bilo za niv vistinskiot predizvik, i sekoj pat bi se stremile da dojdat vo učilište koe bi pretstavuvalo edna duhovna rabotilnica kade što mladite ke se pronajdat sebesi. No, bidejki učilišteto e edna represivna institucija, tie baraat što pobrgu da izbegaat. Srekjni koga nema učilište, koga se gubat časovi, itn… itn… A vo suština bi trebalo da bide sosema sprotivno. Učilišteto treba da bide otvoreno 365 denovi vo godinata, 24 časa na den, 7 dena vo nedelata.

Sedmo, kako paralela, sekoj eden denar koj ne se izdvojuva za ‘vospituvanje na mladite’, podocna 10 pati poveke ke se dade za suzbivanje na kriminalot preku mehanizmi koi se ‘borat’ protiv istiot. Za toa kakva opštestvena slika se sozdava kako posledica na toa, i da ne govorime.

Reformite vo obrazovanieto treba da se baziraat na cvrsta opštestveno-politička inicijativa. Samo taka može da se sozdade eden nov sistem na obrazovanie i vo toj kontekst postepeno da se reformiraat učilištata so cel da stanat edna vistinska opštestvena institucija. A toa znači opštestvoto pred se da stane osnov za obrazuvanje i vospituvanje/edukacija na mladite.

Toa e glavnata vizija što treba da se poseduva za idninata na obrazovniot sistem, a ne samo dali ke ima kombinirana, online, ili pak fizička nastava. Na toa nivo treba da se vodi diskusijata za reformite vo obrazovanieto. Samo taka može da se razvie kaj mladite čuvstvo deka možat da promenat onolku kolku što se borat, a edinstvoto i povrzuvanjeto na mladite da bide kamen temelnik na sê, na site opštestveni promeni vo idnina. Tokmu taa borba na mladite treba da stoi kako najvažen moment vo obrazovanieto, odnosno edukacijata. Preku sozdavanjeto na kritička svest, kontaktot so drugi lugje, pri što vo drugite lugje mladite ke imaat možnost da ja vidat svojata čovečka figura.

Toa e predizvikot. Jas sum optimist.

 

 

 

Avtor na tekstot: Deni Dagalev, student na Fakultetot za opštestveni raboti vo Ljubljana

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.