“To tell the truth is revolutionary” ― Antonio Gramsci

Ana Gligorova: So sekoj čekor “Čovekot nad profitot” se trudi da gi ohrabri lugjeto da se borat za svojata sloboda

foto: Ana Gligorova / izvor: privatna arhiva na fejsbuk profil

Objaveno na Noemvri 16, 2019 od IL GRIDO DEL POPOLO

 

Ana Gligorova (1969) e kultorolog, TV režiser i mediumski rabotnik. Gragjanski aktivist, besprekoren borec za gragjanski prava i socijalna pravda. Žestok kritičar i borec protiv institucijata Izvršitel vo Makedonija, čija žrtva e i samata. Edna e od predvodnicite na gragjanskoto združenie ” Čovekot nad profitot”, koe denovive započnuva so gragjanski protesti vo Skopje protiv besramnata diskriminatorska i perfidna politika na izvršitelite, barajki nivno vrakjanje nazad vo sudovite i stopiranje na izvršuvanjeto na golem del od rešenijata. Žena na koja treba da se ugledaat mnogu makedonski ženi no i poširoko vo regionot.

 

 

 

Ana na sam početok, treba li da se vratat izvršitelite vo sudovite?

Pred 2006 godina, postoea sudii – izvršiteli, koi rabotea vo okvirot na sudskata vlast. Distinkcijata  pomegju sudijata izvršitel koj raboti za plata i privatniot izvršitel koj raboti za ekstra profit e golema. Prviot ima iskustvo vo sudot kako sudija, za što e potrebna seriozna naobrazba i sledenje na niza sudski predmeti vo praksa. Privatniot izvršitel e dvoglava lamja, em raboti pod nadzor na Ministertsvoto za Pravda, nego go naznačuva i razrešuva ministerot, em ima možnost za monopolizacija na svojata profesija. Ne samo što poveketo od niv nemaat iskustvo kako sudii, tuku se poblisku do nekakvi fri lenseri koi so  dozvola od izvršnata vlast ” pikiraat” žrtvi koga sakaat i kako sakaat. Odzemeni se kukji, stanovi, celi penzii i plati, poslednata korka leb. Napraven e vistinski finansiski genocid vrz narodot. Tolku godini pišuvam i zboruvam glasno za ova sigurna sum deka privatnite izvršiteli odrabotija i odrabotuvaat za valkaniot krupen kapital. Preku niv se reketiraat poedinci i firmi koi ne se vo krugot na odbranite, tie pod 1 procent ultra bogati. Na posledniot protest koj nie nekolku gragjanski organizacii go organiziravme na 9. 11. 2018 imav čest da zapoznaam eden vistinski sudija izvršitel, koj rabotel vo sudot do 2005 godina. Dojde za da ni dade poddrška, i mi objasni kako tie izvršuvale pred da dojdat privatnite izvršiteli. Veli – Ako trebaše da se realizira izvršuvanje za nekoi zadocneti smetki, nie odevme doma kaj čovekot i koga ke videvme deka živee na rabot, nevraboten, vo substandardni uslovi, vednaš go prekinuvav izvršuvanjeto. Suštinata na rabotata na tie sudii izvršiteli bi bila – pred se da se implementira na delo socijalnata pravda. Čovekot e nad profitot i kapitalot na doveritelite. Socijalizam na delo.

 

 

Dve od edinaesette načela (principi) koi gi sočinuvaat temelnite vrednosti na ustavniot poredok na državata koi pripagjaat na Členot 8. od Ustavot, se pravnata zaštita na sopstvenosta, kako i ona koe se odnesuva na humanizmot, socijalnata pravda i solidarnosta. Kolku so zakonot za izvršuvanje se počituvaat ovie osnovni načela?

Zakonot za izvršuvanje e vo kolizija so realnata socijalna položba na lugjeto vo državava. Na mnogu mesta ovoj zakon se kosi so humanosta. Na primer, edna tretina od plata e premnogu za lugjeto, na koi i da ne im se odbie taa vrednost od penzija ili plata edvaj plakjaat redovni smetki za komunalii i hranata koja e mnogu skapa. Koga ke počnat vo hor da objasnuvaat kolku bil dobar zakonot za izvršuvanje pravnicite od Parlamentot ili od Vladata, kako so toa da im se potsmevaat na stotina iljadi bedni  lugje koi toj zakon gi zakopal pod zemja. Doveritelite (kapitalistite) vo vid na banki i golemi firmi rabotat zaedno so mafijata vo sudot, vo zakonodavnata i izvršna vlast, so cel ostvaruvanje na profit preku virtuelni dolgovi so što ne samo što se gazi Ustavot, tuku i Univerzalnata Deklaracija za čovekovi prava. Brkaat celi semejstava od edinstvenoto mesto za živeenje, se blokiraat smetki na lugje bez da bidat izvesteni so što direktno im se zagrozuva životot. Zakonot za Izvršuvanje, Zakonot za Platen promet, Zakonot za obligacioni odnosi vo odredeni členovi se izmeneti, za da može elitatata “zakonski” da krade od narodot. Gjavolot se krie vo detalite, vo alineite, vo stavovite, vo členovite. Edna zapirka ili točka može da napravi lom kako cunami. Del od profesorite na Pravniot fakultet za dobri honorari nosele naračani zakoni i izmeni vo zakoni koi im odgovaraat samo na elitite, krupnite kapitalisti i bankarite. Zloto e pušteno od kafez ušte pred 30 godini.

 

 

Čovekot nad profetot e mototo na gragjanskoto združenie koe se bori protiv finansiskiot genocid koj go sproveduvaat izvršitelite. Kolku vo edno vakvo opštestvo na kazino kapitalizam interesot na običniot čovek može da bide nad interesite za profit?

Državata e neizbežna karakteristika za sekoe opštestvo. Istorijata na opštesvioto spored Marks e istorija na klasnite borbi. Idejata za beskalasno opštestvo i postepeno odumiranje na državata e onaa prekrasna utopija koja e možna, samo ako lugjeto stanat svesni deka nivniot trud e devalviran, deka se otugjeni od sopstveniot trud, deka se diskriminirani, iskoristeni, deka se neslobodni. Koga ke stanat svesni deka tie, nivnite životi, soništa, idei, kopneži se nad nečij kapital za koj rabotat, togaš kje se poglednat pomegju sebe, kje se poglednat vo ogledaloto direktno vo oči, i ke počnat da se borat za svojata sloboda. Osloboduvanje od prangite na bankite, monopolite i ludite zakoni sprotivni na humanosta. So sekoj čekor “Čovekot nad profitot” se trudi da gi ohrabri lugjeto da se borat za svojata sloboda.

 

 

Čestopati sme svedoci vo javnosta na apsurdni situacii, koga za dolg od 2,5 denari od zaostanata kamata od zemen kredit treba da vratite 600 000 denari, kako vo slučajot so gragjanka od Kičevo. Što e so vakvite slučai na prisilna naplata?

Ovie slučai so svojata bizarnost go otslikuvaat precizno virtuelniot dolg. Što e tuka realno? 2,5 denari? Tuka e realna samo izmamata na sistemot na naplata, koja go ograbuva poedinecot kako što se slučuva so gragjankata od Kičevo. Lugjeto ke gi pominat site institucii, pravobraniteli, advokati, OJO, i na kraj kje ostanat sami, so svojot ogromen virtuelen tovar. Takov e našiot sistem, ovde nema pravda, nema pravičnost. Svedoci sme na zastaruvanje na teški krivični dela protiv narodot, no dolg za parno od pred 20 godini ne zastaruva poradi kukavičkite jajca vo zakonite. Tie naplakjale spored zakon?! Taka velat?! Pa zakonot e skroen za niv, takov nedorečen, so praznini, so dupki, za da može da caruva mafijata i od 2,5 denari da naplati 600 000 den.

 

 

Denovive isto taka bevme svedoci na izvršuvanje bez rešenie, kade kako doveriteli se javuvaat lihvari, vo slučajot so štipskiot zemjodelec Riste Banjeglav. Čovek čie petočleno semejstvo ostana bez svojot dom, otkako na najbrutalen način bea isfrleni na ulica so asistencija na policijata. Od koga toa lihvata vo ovaa poluraspadnata država e legalna?

Riste Banjeglav se odvaži javno, jasno i glasno da im se sprotivstavi. Da zboruva za svojot slučaj. Da te brkaat od edinstveno mesto na živeenje, pred očite na dve mali deca, so policija e kriminal. Duševna bolka?! Povekje od duševna bolka. Povredeni se site čovekovi prava. Vakvi slučai ima dosta vo zemjava, no mnogumina od niv koi se iseleni od svoite domovi, bez predupreduvanje, so polciska pridružba kako najgolemi kriminalci, treba da znaat deka niv ne gi iselila pravičnata država, tuku mafijata, koja ja pikirala sopstevnosta i se poslužila so aparatot na državata za da profitira.

 

 

Imajki ja vo predvid mokjta na doveritelite vo čie ime se sproveduvaat izvršuvanjata, čii predmeti doagjaat od golemi kompanii kako EVN ili BEG, kako i od bankite koi se olicetvorenie na dolžničko ropstvo, kolku voopšto možat gragjanite (vo momentov okolu 88 000) da se izvlečat od kanđite na ovoj sistem na finansiska tortura?

Po nalog na izvršitelot bankata blokira. Koj mu dozvoluva na izvršitelot da ja blokira celata plata ili penzija na fizčkoto lice? Zošto doveritelot preku izvršitelot ne si go naplati dolgot na primer so traen nalog? Zošto ne se odzeme maksimalno edna tretina od platata, sekako so navremeno izvestuvanje tuku se blokira? Odgovorot e jasen, bankite so ova blokiranje profitiraat. Za edna odblokada od banka tie naplakjaat i po 2500, 3000 denari, a ne se nikakvi doveriteli vo slučajot. Poentata na blokiranjeto e kriminalna, da se zemat tie 2500- 3000 denari i žrtavata da se nokautira, da go priznae dolgot po sekoja cena, pa kolku i da e virtuelen. Ednostavno, mora da gi plati tie pari za odblokada za da može da kupi na primer hrana. Koja beda od država sme so 88 000 blokirani smetki. Blokiranjeto e sprotivno na Ustavot i na Univerzalnata Deklaracija za čovekovi prava, pa sega videte što se pravi ovde.

 

 

Zemajki go vo obzir faktot deka prethodnata vlast, i ovaa vo zaminuvanje mu dadoa prostor na predlog-zakonot za izvršuvanje, so koj na povlastena elita i ovozmožuva finansiska dobivka od nekolku milioni evra na godišno nivo, koi merki i aktivnosti ke gi prevzeme združenieto na gragjani ‘Čovekot nad profitot’ vo idnina, možni li se masovni protesti?

Edna od merkite koi sega ja podgotvuvame e podnesuvanje na poplaki, vo pismena forma do Ministerstvoto za Pravda. Imame plan da gi zatrupame so poplaki od lugje vrz koi e izvršuvano na zlostornički način, bez navremeno izvestuvanje, zastareni dolgovi, ogromni virtuelni sumi, reketiranje, diskriminacija, …Lugjeto možat da napišat se što im se slučuvalo i što im se slučuva, da se ohrabrat i da ja podnesat svojata poplaka do Ministerstvotio za pravda. Sekoj početok na protestiranje e težok, no veruvam deka masovnosta ke ja postigneme so vreme, so ogled na toa što mnogu lugje se zaseganti od ovoj nevideno golem problem. Našite baranja se nedvosmisleni – odblokiranje na blokiranite smetki, revizija na izvršuvanjata, moratorium na izvršuvanjata i potpolno nov pristap na naplata, daleku popravičen.

 

 

Za 12. april se zakažani predvremeni parlamentarni izbori. Kako edno od predizbornote vetuvanja na SDS beše i ona za promena na izborniot model, za koj denovive se poglasno se govori deka ne postoi politička volja za negova promena. Vo slučaj da ostane postoečkiot, možeme li da očekuvame eventualno obedinuvanje vo zaednički front na nekolkute gragjanski združenija kako vašeto, ‘Glasen tekstilec”, ‘No pasaran’, kako i Konfederacijata na sindikalni organizacii, so formiranje nezavisna lista preku koja ke se izleze na izbori?

Dontoviot model so šest izborni edinici i zatvoreni listi im odi vo prilog samo na golemite partii koi se biroa za vrabotuvanje, klientelistički zbirštini, bastioni na apsurdot, koi tolku dlaboko metastazirale so kupuvanjeto na čovečki duši što sekoj izblik na osvestenost se čini zaluden. Na prv pogled. No, koga dobro ke se analizira propaganjeto na liberalnata matrica, doduša dosta poleka, no sigurno, najmnogu  poradi prodlabočuvanje na klasnite razliki i nemožnosta da profunkcionira toa nivno pazarno stopanstvo, veruvam samo vo pojava na dva fenomena, nacionalističkiot, koj sekogaš viree koga sonot za pazarniot raj se gubi, koj e destruktiven i nazaden,  i drugiot fenomen –  sonot za besklasnoto opštestvo, marksističkiot, najblisku do čovekot i negoviot trud. Na 10. 11. 2019 nad trista rabotnici od tekstilot se odvažija da protrestiraat vo Štip, a toa e golem isčekor, klasno osvestuvanje. Na ovie izbori vo Pralamentot e neophodno da vlezat lugje koi seriozno ke ja implemetiraat borbata za vrednuvanje na trudot, borbata protiv sudskata mafija, zagaduvanje i uništuvanje na životnata sredina, diveenje na kapitalot koj bez usul vleguva i vo najsitnite čestički vo opštestvoto. Vo imeto  na profitot tie bi ne ubile, bez griža na sovest, taka lesno, ležerno, duri hedonistički. Tokmu zatoa treba borbata da prodolži i preku instituciite na sistemot.

 

 

So ogled na toa deka edinstvenata partija koja trebaše da bide branitel na interesite na obespravenite, rabotnicite i socijalno zagrozenite, zavzede kurs na odbrana na nacionalniot identitet, imeto na državata i Ustavot, napuštajki gi principite na čii osnovi beše formirana. No, i ubivajki se na toj način idejata za otvorena institucionalna borba so trideceniskiot politički establišment finansiran od krupniot kapital, prepušteni li ste sami na sebe vo borbata protiv sistemot vo momentov?

Nacionalizmot i socijalizmot zaedno se ubistvena kombinacija. Igranje so ogan. Koga na nacionalistite ke im kazeš deka ke sozdadeš opštestvo na socijalna pravda, niv toa ke im deluva primamlivo. Što se slučuva? Se odalečuvaš od vistinskite levičarski nadnacionalni idei, od sonot za besklasno  opshtestvo, od komunizmot.  Makedonskata levica i taka krevka, koja se sobra pred 5 godini vo edna pratija, sega e rasfralana vo neformalni i formalni gragjanski organizacii i praven subjekt koj e nešto sosema drugo i porazlično od onaa prva ideja. Jas sum optimist i veruvam vo silata na tie lugje koi  se ogradija od  ideološki razobličeniot praven subjekt, nekolkumina za žal koi imaat čistio srce, mnogu adrenalin i želba da go prodolžat sonot na levicata vo nekoja druga forma.

 

Intervjuto go vodeše: Gordan Stošević

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.